Sećam se da sam tog leta bio u dilemi: otići na more ili na FRKU?

U glavi su mi odzvanjale reči Čarlsa Barklija: Zašto ulaziš u frku kad si slabiji? Nisam želeo da ispadnem slabić, pa sam masku za ronjenje vratio u ormar i prijavio se za FRKU. Rekoh sebi, dogodine u Pefkohoriju!

I kako je to samo dobra odluka bila! FRKA je čista alhemija ljudi koji su iskreno okupljeni oko iste ideje. Računaju se samo entuzijazam, strast prema filmu i stvaranju uopšte, apsolutno su nebitne godine, profesija, predznanje. Predavači su carevi i svaki će vas obogatiti nečim novim i dragocenim. Uglavnom, svako ko prođe FRKU će biti oplemenjen i zahvalan sam sebi što je odlučio da se prijavi. 

Nije zanemarljivo ni to što mogu da se nauče stručne stvari i ozbiljni filmski termini, koje možete da koristite u diskusijama sa prijateljima i tako ih zastrašite svojom ekspertizom i naterate da odustanu od dalje rasprave. 

26-Jun-2018

written by:

Psihodelična komedija, 1998. Terry Gilliam;

Film je baziran na istoimenom romanu američkog autora Huntera S. Thompsona iz 1971. godine.

Ovaj film nije tu samo da ukaže na eksplicitnosti i užase ekcesivnog konzumiranja droga i oslikavanja onog najružnijeg dela Amerike, već i da predstavi i skrene pažnju na neuspehe koje je ostavila za sobom ta tako čuvena generacija šezdesetih godina prošlog veka.

25-Jun-2018

written by:

Francuski kriminalistički film, 1958.  Louis Malle;

Film “Lift za gubilište” je predstavljao režiserski debi i premijerno je prikazan početkom 1958. godine, a danas je poznat kao jedno od najznačajnijih ostvarenja kriminalističkog žanra 1950-ih.

Predstavlja adaptaciju istoimenog romana Noëla Calefa. Radnja prikazuje kako se plan savršenog zločina izjalovi kada Julien, nakon što je ubio svoju žrtvu, igrom slučaja ostane zaglavljen u liftu, te tako pokreće niz događaja koji će ga učiniti optuženikom za drugi zločin.

Lift za gubilište je kritičare impresionirao time što je Malle istovremeno koristio motive i ikonografiju američkog film noira, dok mu je istovremeno dao vlastiti autorski stil. To se pre svega odnosilo na sumornu atmosferu pariških ulica noću, a poseban pečat dala je jazz muzika koju je napisao Miles Davis.

Please reload

Kategorije
Please reload

Poslednje objave
Please reload

Arhiva
Please reload