Q & A

„LEPA SELA LEPO GORE“, gost: reditelj Srđan Dragojević

 

Pitanje, moderator: 

„Preko 300 gledalaca večeras je, sa velikom pažnjom, sedelo i pratilo film star 23 godine, film koji su mogli da pogledaju jednim klikom kod svoje kuće. Koja je čarolija gledanja filma na ovaj način?“

 

Odgovor:

„Bioskop je „kolektivna“ stvar u kojoj se uživa zajedno i doživljavaju zajedničke emocije. “

 

Pitanje, publika: 

„Da li su pojedine scene u filmu, kao i replike koje su danas već kultne, nastale spontano ili su bile deo plana?“

 

Odgovor:

„Ima toga. Nešto je nastalo u scenariju, a nešto je nastalo kada sam pripremao film. Ja sam mesec dana pre početka snimanja proveo u Višegradu, da bih proverio da li je scenario u redu, da li „stoji“. Tada sam razgovarao sa različitim ljudima, sa herojima, ali i sa zlikovcima, dok je rat još uvek trajao. Neke priče koje sam uzeo su se desile vrlo neočekivano. Na primer, ceo govor Bate Živojinovića da je išao 300 kilometara peške na Titovu sahranu sam čuo u kafani. To je bio predsednika SDS - a Višegrad i meni je to bilo potpuno neverovatno i osetio sam da to mora da postoji u filmu. U tom trenutku nisam znao kako tačno da završim film. Kada Bjela kaže „Vozi ti kamion, a mi ćemo gore!“ snimali smo taj kadar i ja sam rekao da ne znam kako će da se završi film i kako će da izađu iz tunela. Onda smo prekinuli snimanje na jedan dan, seo sam i celu sledeću noć pisao. Bilo je mnogo neočekivanih stvari, a nešto se desilo i spontano. Većina stvari je napisana, Nikola Pejaković i ja smo radili na scenariju i to je bila dobra kombinacija, jer je Nikola iz Bosne, a ja iz Beograda. Ja sam imao neku vrstu otklona prema celoj stvari, što je zapravo dobro.“

 

Pitanje, moderator: 

„Za one koji možda ne znaju, film je inspirisan istinitim događajem kada su sedmorica srpskih vojnika Drinskog korpusa  devet dana bili okruženi u tunelu Prodor, septembra meseca daleke 1992. godine. Šta vi mislite o ratu i da li odlazak u rat ima ikakvog smisla?“

 

Odgovor:

„U realnom životu oni su se izvukli iz tunela kada su se Muslimani, koji su ih držali u opsadi, jedne noći napili što su ovi iskoristili da se nekako iskradu. Meni je to bila super polazna priča, ali nije bio film. Ne treba idealizovati rat. Ovo je alegorija na rat, ovo je aniti ratni film. Čitava priča je istinita i meni je poslužila samo fotka da napravim širu priču o ratu u kojoj se jedni protiv drugih bore najbolji prijatelji pre rata, a sada smrtni neprijatelji.“

 

Pitanje, moderator: 

„Da li želeli da filmom izazovete brutalano osećanje kod publike?“

 

Odgovor:

„Lično mislim da kinematografija može da menja ljude, da ljudi promene stavove. Da su zanimljivi oni likovi koji su ambivalentni, u kojima se bore dobro i loše. Mislim da smo mi jedan jako dobar i kretivan narod.“