Q & A

„MARATONCI TRČE POČASNI KRUG“, gost: reditelj Slobodan Šijan

Pitanje, publika: 

„Kako je išao izbor glumaca, jer je glumačka ekipa zaista sjajna? Kakva je bila atmosfera na snimanju?“

 

Odgovor:

„Izbor glumaca za svaki film je najznačajnija stvar i jako je važno to uraditi kako valja. Ovde je bilo dosta kastinga i probnih snimanja. I dobio sam sve glumce koje sam želeo. Atmosfera je bila prilično kompetitivna, jer sam imao nekoliko velikih formata glumaca: Pavle Vujisić, Bata Stojković i Mija Aleksić. Donekle sam to imao i u filmu „Ko to tamo peva”, ali tamo sam imao Gagu Nikolića, on je nekako bio melem za ekipu i stvarao je dobru atmosferu. Ovde je došlo do blage surevnjivosti, bilo je i koškanja i takmičenja ko će biti bolji u određenom kadru.“

 

Pitanje, moderator: 

„Kada govorimo o “Maratoncima” ne možemo, a da se ne dotaknemo kultnih replika. Imate li Vi svoju omiljenu?“

 

Odgovor:

„Moja omiljena je Zorana Radmilovića “’Ajde?!” Nije stvar samo u replici, nego i kako je ona plasirana. To puno znači. Da bi replika zaživela svojim punim intenzitetom, bitno je kako je strukturisana scena. Ljudi stalno citiraju neke replike iz ova moja dva filma, a po Duškovim tekstovima snimljeno je još desetak filmova. Imamo još nešto replika iz “Balkanskog špijuna” i to je to. Nisu uvek te replike zaživele. Imao sam fantastične glumce, pogođen je tajming, tempo kako scena treba da funkcioniše i replika je plasirana kada treba, zato su i ostale. Ako se to ne uradi kako treba onda one ne zažive.”

 

Pitanje, publika: 

„Jedan mali zvučni geg u sceni sahrane, kada Bata Stojković udara Bogdana Diklića svećom - čuje se tup zvuk, kao da ga je udario lopatom ili tiganjem. Da li je to Vaša zamisao ili je to gaf dizajnera zvuka?“

 

Odgovor:

„Tako sam ja želeo, hteo sam neki smešan zvuk. Bata je stalno pominjao i scenu kada ga Paja Vuisić udara svećom u glavu na početku filma, jer je ovaj polomio neku prilično debelu sveću i Bata je bio prilično revoltiran tim gestom.“

 

Pitanje, moderator: 

„Šta razlikuje dobar i loš film i da li znate, kada pravite film, da li će naići na dobar odjek kod publike i da li će zaživeti?“

 

Odgovor:

„Ja mislim da nije loše misliti na publiku, ali ne kalkulantski. Bitno je da se ono što se vama dopada dopadne i publici. Tada možete biti sigurni. A šta film čini dobrim - to je pitanje na koje niko još uvek nije dao odgovor.“